Trenutak “curenja“ovog nacrta izveštaja :
- izbori na KiM,
- pobeda Tačijeve stranke,
- predstojeći “tehnički?“ pregovori sa vladom Srbije.
Kome odgovara trenutak?
- KiM-skim (i Tačijevim) zapadnim sponsorima? Treba nešto smisliti da se relativizuje i gurne pod tepih. Nije veliki problem. Jednostavno: nedokazivo. Gledaj napred, i tako će biti;
- Tačiju i njegovima? Sitnica! Za spolja: odvratna prljava izmišljotina protiv njih. Iznutra: samo im povećava popularnost. Lakše formiranje vlade;
- Srpskim vlastodršcima? Glavobolja! Setimo se Bruna Vekarića: "Zahvaljujući pomoći i autoritetu predsednika Borisa Tadića i zalaganju i upornosti pravosudnih organa, došli smo do ove pobede i vratili nadu porodicama žrtava - otetih i nestalih". Vratili su nadu porodicama žrtava – otetih i nestalih? Bezočno! Bruno i šefovi mu (misle da) mogu da rade šta hoće, ali moraju videti da će srpskom narodu morati da objasne: kako voditi pregovore sa vladom na čijem čelu je optuženi za monstruozne zločine? Tu se, možda, približavamo onom ranijem pitanju o trenutku odabranom za curenje Martijevog izveštaja, i kome taj trenutak odgovara? Njima ne. Srpski vlastodršci će posle formiranja Tačijeve vlade imati dva neprijatna izbora:
1. Odbijanje pregovora (dok se optužbe ne pobiju, ili potvrde) i time ugrožavanje svog kredita koji su poslušnoću i pokornošću stekli kod zapadnih sponsora, ili
2. Da pod raznim “inteligentnim“ izgovorima – po nivou sličnim onoj genijalnoj Brunovoj izjavi, započnu pregovore sa Tačijem i time još više (ako je to uopšte moguće) srozaju svoj ugled u očima srpske patriotske javnosti.
Onima koji ih poznaju neće biti teško da pogode koji izbor će biti prihvaćen (vidi: Njujork, Oslo). Ali gde je odgovor na pitanje: kome sve to odgovara? Da vas ne mučim: onima koji stalno biju štapom ili mašu šargarepom. U slučaju br.1: radiće štap, dok se ne prihvati verzija 2. U slučaju verzije 2: mahaće šargarepom, a u oba slučaja – dok je ove vlasti, cilj je postignut.
.jpg)
- izbori na KiM,
- pobeda Tačijeve stranke,
- predstojeći “tehnički?“ pregovori sa vladom Srbije.
Kome odgovara trenutak?
- KiM-skim (i Tačijevim) zapadnim sponsorima? Treba nešto smisliti da se relativizuje i gurne pod tepih. Nije veliki problem. Jednostavno: nedokazivo. Gledaj napred, i tako će biti;
- Tačiju i njegovima? Sitnica! Za spolja: odvratna prljava izmišljotina protiv njih. Iznutra: samo im povećava popularnost. Lakše formiranje vlade;
- Srpskim vlastodršcima? Glavobolja! Setimo se Bruna Vekarića: "Zahvaljujući pomoći i autoritetu predsednika Borisa Tadića i zalaganju i upornosti pravosudnih organa, došli smo do ove pobede i vratili nadu porodicama žrtava - otetih i nestalih". Vratili su nadu porodicama žrtava – otetih i nestalih? Bezočno! Bruno i šefovi mu (misle da) mogu da rade šta hoće, ali moraju videti da će srpskom narodu morati da objasne: kako voditi pregovore sa vladom na čijem čelu je optuženi za monstruozne zločine? Tu se, možda, približavamo onom ranijem pitanju o trenutku odabranom za curenje Martijevog izveštaja, i kome taj trenutak odgovara? Njima ne. Srpski vlastodršci će posle formiranja Tačijeve vlade imati dva neprijatna izbora:
1. Odbijanje pregovora (dok se optužbe ne pobiju, ili potvrde) i time ugrožavanje svog kredita koji su poslušnoću i pokornošću stekli kod zapadnih sponsora, ili
2. Da pod raznim “inteligentnim“ izgovorima – po nivou sličnim onoj genijalnoj Brunovoj izjavi, započnu pregovore sa Tačijem i time još više (ako je to uopšte moguće) srozaju svoj ugled u očima srpske patriotske javnosti.
Onima koji ih poznaju neće biti teško da pogode koji izbor će biti prihvaćen (vidi: Njujork, Oslo). Ali gde je odgovor na pitanje: kome sve to odgovara? Da vas ne mučim: onima koji stalno biju štapom ili mašu šargarepom. U slučaju br.1: radiće štap, dok se ne prihvati verzija 2. U slučaju verzije 2: mahaće šargarepom, a u oba slučaja – dok je ove vlasti, cilj je postignut.